U Privrednoj Komori Srbije nedavno je održan sastanak na temu „Fond za razvoj Srbije – pomoć malim i srednjim preduzećima“. Uprkos brojnim kontraverzama koje prate rad Fonda, zanimalo me je da čujem kakva je situacija po pitanju finansiranja poljoprivrede, posebno individualnih poljoprivrednih proizvođača. Malo je reći da sam bila zaprepašćena.
Naime, sredstva Fonda, kako su rekli predstavnici te institucije, namenjena su između ostalog, I finansiranju primarne i prerađivačke poljoprivredne proizvodnju, međutim registrovana poljoprivredna gazdinstva ne mogu da apliciraju za kredite Fonda. Ako biste kao poljoprivredno gazdinstvo, npr, hteli da dobijete sredstva za preradu poljoprivrednih proizvoda (imate voćnjak pa hoćete da pravite sok ili džem) morali biste da otvorite firmu.
Objašnjenje je da imati otvorenu firmu podrazumeva vođenje knjiga, plaćanje poreza, predavanje završnog računa. Ispravite me ako grešim, ali nije li to sve obaveza I poljoprivrednih gazdinstava registrovanih kao komercijalna?
A šta je sa ulaganjem u primarnu proizvodnju (kupovina matičnih zasada, stada, mehanizacije ili prosto obrtnih sredstava)? Opet isto, registrovana poljoprivredna gazdinstva ne dolaze u obzir.
Kao izuzetno povoljna opcija koja stoji na raspolaganju poljoprivrednicima govori se o bankarskim kreditima koje subvencioniše Ministarstvo poljoprivrede, gde su kamate na godišnjem nivou između 4 I 6 % a grejs period do godinu dana. Fenomenalno, sve dok ne čujete da iz Fonda za razvoj možete da povučete sredstva sa kamatom od 1% I sa grejs periodom od 2 godine. Ups, to ne važi za poljoprivrednike.
U stvari, ako hoću da budem poštena, sve ovo napred nabrojano ne važi za male poljoprivrednike. Poljoprivredne korporacije, naravno, bez problema koriste sredstva Fonda. Nije nikakvo iznenađenje da je jedan od najvećih korisnika Delta Agrar . Ovo je, inače , izneto kao argument I objašnjenje da domaća poljoprivreda ipak koristi sredstva Fonda za razvoj Srbije.
Još je gora situacija sa start ap kreditima. To vam je ono – imate dobru ideju, založite neku nekretninu I pokrenete agenciju za prevođenje, firmu u IT biznisu, konsultantsku kuću ili bilo šta slično, samo ne poljoprivrednu proizvodnju.
Uprkos činjenici da u Zakonu o Fondu za razvoj Srbije piše da je osnovan sa ciljem da finansira privredne subjekte, poljoprivredna gazdinstva su izuzeta.
Problem je prvenstveno Zakon o privatnim preduzetnicima, koji tretira nosioce komercijlnih gazdinstava kao preduzetnike u smislu da im nameće obeveze koje imaju vlasnici radnji,agencija I sl, ali im istovremeno oduzima mogućnosti koje se drugim preduzetnicima pružaju. Za uzvrat, poljoprivrednim proizvođačima se dele subvencije koje uvek kasne, uvek su manje nego što je potrebno I ne prate realne troškove poljoprivredne proizvodnje.
Fond za razvoj Srbije osnovan je, između ostalog, I sa idejom da pomogne manje razvijena područja. Upravo ta područja kao glavnu privrednu aktivnost imaju poljoprivredu, I to na malim gazdinstvima. Kako onda Fond ispunjava svoju svrhu kada mali poljoprivrednici ne mogu da dođu do neophodnih sredstava? Sem toga, uložiti novac u poljoprivrednu proizvodnju predstavlja siguran dobitak, i to je investicija koja se uvek isplati. Možda domaće finansijske institucije nerado finansiraju male poljoprivrednike upravo zbog činjenice da se njihova prava nikada ne poštuju, a lako se krše, pa zbog toga ne mogu ni da budu ravnopravni igrači na tržištu?
S jedne strane priča se da je poljoprivreda velika šansa Srbije, međutim ne pružaju joj se mogućnosti koje se pružaju u drugim privrednim oblastima. Na stranu to što se u nekoj drugoj privrednoj oblasti ne može dogoditi da potpišete ugovor o prodaji svog proizvoda za određenu cenu, a da kada ugovor treba da bude realizovan, kupac traži da dobrovoljno pristanete na nižu cenu ( to se nedavno dogodilo proizvođačima šećerne repe). Pokušajte da zamislite da se nešto slično desi prilikom potpisivanja ugovora o prodaji bilo kog proizvoda koji nije poljoprivredni, pa o tome bi pisale sve novine I to bi bilo tretirano kao kriminal! Međutim, kad se to radi poljoprivrednicima, nikom ništa!
Naravno, ovakvom tretmanu izloženi su samo mali poljoprivredni proizvođači. Poljoprivrednim korporacijama obezbeđena je I finansijska I politička podrška u tolikoj meri da je to prosto besramno.
Kada je 2008. godine u EU usvojen Akt o malom biznisu (Small Business Act), sve zemlje članice EU su ga sa olakšanjem prihvatile kao prekretnicu u održivom ekonomskom razvoju, sa uverenjem da je mspp sektor kičma razvoja društva. Od tada, napravljen je snažan progres u smanjenju birokratskih procedura, troškova, i primenom dobrih praksi u mspp sektoru, poput klastera, inkubatora, usavršavanja, tehnoloških inovacija I sl., zemlje članice su podigle nivo poslovnog ambijenta na najviše standarde.
U poglavlju 4 Akta o malom biznisu – SBA, definiše se ,,10 zapovesti za razvoj mspp sektora – principa,, i to:
1. Stvoriti okruženje – zakonske preduslove u kojima preduzetnici, porodične firme, mikro , mala i srednja preduzeća mogu da prosperiraju i u kojima se preduzetništvo nagrađuje
2. Obezbediti da časni preduzetnici koji su bankrotirali brzo dobiju novu priliku za ponovni biznis -,,druga šansa,,
3. Koncipirati pravila i procedure, donositi zakone u skladu sa mspp sektorom ,,Think Small First,, – Prvo razmišljajte o malima
4. Državna administracija da bude na usluzi mspp sektoru i da omogućava jednostavne procedure
5. Olakšati učešće mspp sektora u javnim nabavkama i bolje mogućnosti za državnu pomoć mspp sektora
6. Olakšati pristup mspp sektora finansijskim institucijama i regulisanje zakonodavnog okruženja u plaćanju komercijalnih transakcija u roku ne dužem od 30 dana
7. Pomoć mspp sektoru da maksimalno koristi jedinstveno tržište EU
8. Promovisanje svih veština i inovacija za mspp sektor sa primerima dobre prakse
9. Omogućiti mspp sektoru da sve ekološke izazove pretvori u poslovne prilike za biznis
10. Podržati mspp sektor da iskoristi rast tržišta EU, kao i da širi biznis na druga tržišta.
U Srbiji, na žalost, ovo I dalje zvuči kao naučna fantastika, a za poljoprivrednike je u domenu metafizike. Izgleda da ni činjenica da se nalazimo u procesu pristupa EU nije dovoljna da stane na put ustaljenim lošim praksama i posmatranju malih poljoprivrednika kao dežurnih žrtvi nesposobnih donosioca odluka.
Za kraj, još jedna poslastica. U Upravnom Odboru Fonda za razvoj Republike Srbije jedno mesto pripada ministru/ministarki poljoprivrede, međutim o problemu koji je tema ovog teksta do sada nikada nije bilo ni reči. Ja nisam ni malo iznenađena, a vi?
Stela Strsoglavec 